Искључити сличице   |   Главна > Библиотека > Језик и писмо > Аз Буки Веди ...

Црквенословенско писмо

Уместо увода

У руском језику употребљавају се термини: церковно-славянский, старо-славянский, древне-церковнославянский, ново-церковнославянский и современный церковно-славянский языки (пише се и са цртицом и заједно: неког строгог правила нема). На српском језику, то би звучало отприлике као: црквенословенски, старословенски, древно-црквенословенски, ново-црквенословенски и савремени црквенословенски језици. На западу, изучава се углавном Church-Slavonic мадa се термин Old Church-Slavonic исто често среће / употребљава. Циљ овог рада није свеобухватност или анализа историје развоја црквенсловенског језика и свих његових реформи и временских граница (9. век; 14. век; 18-19. век итд.) него презентација једног прелепог писма тако да ћу се ја зауставити на термину „црквенословенски”.

Зашто се бавити полузаборављеним, мртвим језиком и писмом? Као прво, није то мртав језик: само у једној Москви, годишње се штампа неколико десетина хиљада (!) издања на црквенословенском језику са оригиналном граматиком. И као друго: да би се успешније борили са агресивном експанзијом псеудо-стандарда у писању нашег језика, ми морамо да боље разумемо језик на коме су писали и Цар Душан и Владика Раде а који је бркати чичица, иначе велики љубитељ еротских прича и еротске поезије, несхватљиво лако и брзо уништио. Запад му је, као и увек када је реч о уништавању чега би то не било (они то иначе зову „реформисање”), сверсдно помогао.

Црквенословенски језик је литературни језик којим су се служили Кирило (Ћирило) и Методије за превод Светог Писма и других религиозних радова. У том процесу они су изобрели ново писмо — глагољицу. Негде у 10. веку, захваљујући Светом Клементију Охридском, појавило се још једно писмо: кирилица (ћирилица). У почетку се користило само за писање црквенословенског језика али је касније адаптирано за писање многих других (углавном словенских) језика и у непромењеном облику, задржало се до почетка 18. века. Петар I је урадио прву велику реформу ћирилице и ново, тзв. грађанско писмо је прихваћено свим народима који су до тада користили искључиво црквенословенско писмо.

Црквенословенска азбука

Таблица црквенословенског писма са преводом на српски
Слово Руски (српски) Писање Т.(*) / Енглески (Eng.)

*) Транслитеровано / транскрибовано / transliteracija.
[ А ] Аз [ Аз ] Az / I
[ Б ] Буки [ Буки ] Buky / The God
[ В ] Веди [ Веди ] Vedy / know
[ Г ] Глагол [ Глагол ] Glagol / word
[ Д ] Добро [ Добро ] Dobro / well (adverb)
[ Є ] Есть (јесте, јесам) [ Есть ] Yest / is
[ Ж ] Живете [живјоте, живите] [ Живете ] Zhivyote / you live
[ Ѕ ] Зело (чита се „з” („дз”)) [ Зело ] Dzelo / very much
[ З ] Земля (земља) [ Земля ] Zemlya / earth
[ И ] Иже [ Иже ] Izhe / who
[ І ] И [ И ] I / and
[ Й ] Иже краткое (кратко „и”) [ Иже краткое ] Izhe / -
[ К ] Како [ Како ] Kako / how
[ Л ] Люди (људи) [ Люди ] Lyudi / people
[ М ] Мыслите (мислите) [ Мыслите ] Mislite / you think
[ Н ] Наш [ Наш ] Nash / our
[ О ] Он [ Он ] On / he
[ Ѻ ] О широкое (широко „о”) [ О широкое ] O
[ Ѡ ] Омега (чита се „о”) [ Омега ] Omega / -
[ Ѽ ] Оле [ Оле ] Ole /
[ П ] Покой (покој) [ Покой ] Pokoy / rest
[ Р ] Рцы (реци) [ Рцы ] Rtsi / say/td>
[ С ] Слово [ Слово ] Slovo / word
[ Т ] Твердо (тврдо) [ Твердо ] Tverdo / strong
[ У ] Ук [ Ук ] Uk / science, learning
[ Ѹ ] Ук, оник [ Ук, оник ] Uk, onik / - " -
[ Ф ] Ферт [ Ферт ] Fert / -
[ Х ] Хер [ Хер ] Her / across
[ Ѿ ] От (од) [ От ] Ot / from
[ Ц ] Цы (ци) [ Цы ] Tsi / -
[ Ч ] Червь (черв, црв) [ Червь ] Cherv / moth, worm
[ Ш ] Ша [ Ша ] Sha / -
[ Щ ] Ща (ша) [ Ща ] Shcha / -
[ Ъ ] Ер [ Ер ] Er / -
[ Ы ] Еры (ери) [ Еры ] Eri / -
[ Ь ] Ерь (ер(ј)) [ Ерь ] Er / -
[ Ѣ ] Ять (јат) [ Ять ] Yat / -
[ Ю ] Ю (ју) [ Ю ] Yu / -
[ Я ] Я (ја) [ Я ] Ya / me
[ Ѧ ] Малый юс (мали јус. чита се „ја”) [ Малый юс ]     Maliy yus (ya) / -
[ Ѯ ] Кси (чита се „кс”) [ Кси ] Ksi (ks) / -
[ Ѱ ] Пси (чита се „пс”) [ Пси ] Psi (ps) / -
[ Ѳ ] Фита (чита се „ф”) [ Фита ] Fita (f) / -
[ Ѵ ] Ижица (чита се „и” а са акцентом „в”) [ Ижица ] Izhitsa (i, v) / -

Као и у српском језику, велико слово може да се користи:

  1. на почетку речи (тачније: на почетку реченице);
  2. у тексту који је цео написан великим словима (наслови итд.);
  3. унутар обичног текста за означавање титула царске породице и (!)
  4. сопствене именице (имена људи и сл.) на црквенословенском језику пишу се малим словом.

Слово велико јус [ Ѫ ] среће се врло ретко: за нека места у рачунању времена Пасхе и то углавном, само велико. Слово [ ік ] (ик), у црквенословенској нумерацији, користи се за обележавање броја 400.

Надсловни знаци у црквенословенском писму

Осим основних слова, црквенословенски језик је јако богат моћним системом надсловних знакова који су подељени у две групе: акценти и знаци скраћивања писма.

Акценти у црквенословенском писму

  1. [   ́ ] — Острое ударение (оксия) [срп: (оштри акценат — оксија)]
  2. [   ̀ ] — Тяжелое ударение (вария) [срп: (тешки акценат — варија)]
  3. [   ̑ ] — Облеченное ударение (камора) [срп: (лаки акценат)]
  4. [   ̉ ] — Придыхание (звательцо) [срп: (придихање (зватељцо))]
  5. [] — Придыхание с острым ударением (исо) [срп: (придихање са оштрим акцентом)]
  6. [] — Придыхание с тяжелым ударением (апостроф) [срп: (придихање са тешким акцентом)]
  7. [   ̏ ] — Две черточки для ижицы [срп: (применяются только над ижицей для обозначения ее гласности) (две цртице за ижицу — користи се само над ижицом за означавање њене гласности: „и” или „в”)]

У црквенословенском језику, надсловни знаци могу да се стављају само над самогласницима. Реч може да садржи само један акценат. Надсловник који садржи придихање, може да се ставља само изнад првог слова у речи (ако је оно самогласник). И обрнуто: ако је прво слово у речи самогласник, над њим се обавезно ставља акценат са придихањем.

Знаци скраћивања писма

  1. [] — Паерок [срп: (пајерок)]
  2. [ ҃ ] — Простое титло [срп: (прости титл)] и још много слово-титлова.

Пајерок замењује тврди знак (ер) и користи се како на крају речи, тако и у средини над сугласницима. Употреба титла је много компликованија и у језику који се користи данас, врло конкретизована. Некада се користио много више тако да је малтене имао статус додатног слова. У црквенословенском језику примењују се следећи слово-титлови: в, г, д, ж, з, н, о, р, с, х, ч. Називају се они по имену слова из азбуке с додатком речи -титло (слово-титло, добро-титло ...). Ево како они изгледају:

Таблица црквенословенских титлова
[ в ] [ г ] [ д ] [ ж ] [ з ] [ н ] [ о ] [ р ] [ с ] [ х ] [ ч ]

У принципу, пајерок [] се исто односи ка групи титлова (ер-титл). Титлови [ г ], [ д ], [ о ], [ с ] и [ р ] примењују се често (посебно [ с ] и [ д ]) а остали релативно ретко.

Црквенословенска нумерација

Бројеви су од велике важности за црквенословенски језик и срећу се јако често. У писаним службама, њима се обележавају везе на главе, странице и одређене цитате, бројеви гласова, количина понављања итд. У црквенословенским текстовима, бројеви се пишу словима. Бројчане вредности 30 слова азбуке су следећи:

Таблица црквенословенске нумерације
[ а ]
1		 [ б ]
2		 [ г ]
3		 [ д ]
4		 [ є ]
5		 [ ѕ ]
6		 [ з ]
7		 [ и ]
8		 [ ѳ ]
9
[ і ]
10		 [ к ]
20		 [ л ]
30		 [ м ]
40		 [ н ]
50		 [ ѯ ]
60		 [ ѻ ]
70		 [ п ]
80		 [ ч ]
90
[ р ]
100		 [ с ]
200		 [ т ]
300		 [ ік ]
400		 [ ф ]
500		 [ х ]
600		 [ ѱ ]
700		 [ ѿ ]
800		 [ ц ]
900

Прво се пишу слова стотине, затим десетине и на крају јединице. Да би могли да разликујемо бројеве од речи, над бројевима се ставља прости титл [ ҃ ]. Ако се број пише са неколико слова, онда се титл ставља над другим словом. Списак речи у којима се исто користи прости титл, постројен је на тај начин да се оне никада не пресецају са бројевима(!). Ако двоцифрен (двословни) број има вредност од 11 до 19, [ і ] се ставља на крај броја. Бројеви већи од 1000 пишу се истим овим словима само се пред њих додаје тзв. ћирилични знак за хиљаду [ ҂ ]. Аналогично томе, постоје још два знака за писање великих бројева: за 100 хиљада [    ҈ ] и за милион: [    ҉ ].

И

Реч не може да почиње са [ е ], [ о ] или [ у ]. Уместо њих користи се [ є ], [ ѻ ], [ ѡ ] и [ ѹ ]. Као и у руском језику, реч исто тако не може да почиње са [ ъ ], [ ы ] или [ ь ]. Словом [ ѣ ], у црквенословенском језику, почиње само једна реч: езда (језда: пут; вожња) — [ ѣзда] (и остале њене варијације). У нашем [српском] језику, ја још нисам видео ни једну реч која би почињала на велико јат. На пример, Нѣгошев Горскій віенацъ обилује малим јат а велики се среће само у именима хероја.

П. II П. Нѣгошъ: „Горскій віенацъ”

Сада је много лакше разумети на каквом је то писму Његош написао Горски вијенац. Неки то зову сла(о)веносрпски, неко српскосла(о)венски неко чак „славјаница” (то наравно, није славјаница). Ја бих га назвао једноставно „ћирилицом”. Оно има 37 слова и то су:

АБВГДЂЕЄЖЗИІЙЈКЛМНОПРСТЋУФХЦЧЏШЪЫЬѢЮЯ
абвгдђеєжзиійјклмнопрстћуфхцчџшъыьѣюя

Осим Ђ, Є, І, Ћ, Џ и Ѣ, сва ова слова су и данас заступљена у руском језику. Јако лепо писмо и нисам сигуран да је ту ишта требало дирати, осим можда:

  1. избацити слово Ѣ (јат);
  2. избацити слово Е;
  3. избацити слово І;
  4. избацити слово Ы;
  5. вратити старо слово А;

и не удаљавати нас од осталог словенског света са циљем (кроз историју доказаним као апсурдан) да се приближимо западу преко писма које ће бити упрошћено и личити на латиницу (на исток треба да гледамо, поручио нам је Творац). Тј. никаквих Љ и Њ и шта ти ја знам.

Зашто избацити Е или вратит старо А? Све је то јако једноставно: ево како изгледају велика и мала слова ћирилице и латиничног алфабета:

Аа Бб Вв Гг Дд Ђђ Ее Єє Жж Зз Ии Іі Йй Јј Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Ћћ Уу Фф Хх Цц Чч Џџ Шш Ъъ Ыы Ьь Ѣѣ Юю Яя

Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz

Јасно се види да су сва мала ћирилична слова написана исто као и велика што је, и логично и правилно и силно(!) а то није случај са латиничким алфабетом. У ћирилици једини „туђинци” су А, Б и Е. Б се изузима из дискусије јер је оно уникално и јединствено и значи Бог. Нека јединственим и остане. Али, старо А је изгледало овако [ а ][ А ] а избачено је још Светим Клементијем; вероватно му је исувише личило на грчку алфу.

Ето, толико о свему томе. Свој језик, писмо и историју треба волети. Поред љепоте, земља се брани и знањем јер:

«

  1. Словенски (славјанский) језик садржи у себи спасајућу и осветитељну силу ...
  2. Словенски (славјанский) језик садржи у себи науку живота угодног Богу и уметност светости ...
  3. Словенски (славјанский) језик је језик разговора с Богом и зато вољен Њим ...
  4. Словенски (славјанский) језик је језик премудрости Божјеј и зато превазилази и латински и грчки. „У покварену душу, — рече Премудри, — не може да уђе мудрост; као што данас покварена, латинска душа, заслепљена и презасићена поганским славољубљем и гордошћу страда; која Божју премудрост и духовни разум, смирење, једноставност и доброту никако не може да поднесе” ...
  5. Словенски (славјанский) језик је омрзнут ђаволом ...
  6. Словенски (славјанский) језик не воле они којима владају нечисте силе ...
Из рада А. М. Камчатнова „Страница из историје борбе за црквенословенски језик” са годишње богословске конференције православног Свето-Тихоновског богословског института 1997. године. http://www.philology.ru/linguistics2/kamchatnov-97.htm>

»

Д. Младич, Москва,
пред Великим постом 2005. г.

~ КРАЈ ~

Рад у вези са овим: Молитва Господња

Извори и онлајн ресурси

Један од главних онлајн извора (сличице; структура документа итд.): пројекат „Ирмологий” Владислава Дороша. <http://www.mtu-net.ru/irmologion/>. Ево још неколико добрих и-простора (сви на руском језику):

  1. Комплетни црквенословенски речник: <http://www.slavdict.narod.ru/>
  2. Јеромонах Алипиј (Гаманович). Граматика црквенословенског језика (на руском): <http://www.sbible.boom.ru/gaman.htm>
  3. Црквенословенски речник (скраћени): <http://www.serafime.ru/books/slovar.shtml>
  4. Библиотека Максима Мошкова: <http://lib.ru/HRISTIAN/BIBLIYA/>
  5. Библија са илустрацијама Густава Доре: <http://www.bibliadore.com/>
  6. Многојезични пројекат Иље Франка: <http://www.franklang.ru/csl.html>