Прва публикација: Манастир Мехитариста. Беч. 1847. г.
*) Никакве поделе на главе или „Chapters” и шта ти ја знам ... него онако како є владыка написа’ ... Ипак, ако се појави нека велика потреба за директно обраћање конкретном делу спјева, можете да употребите следеће е-везе: <Посвета.> <Лица.> <Ловћенъ.> <Цетинѣ.> <Бадньій вече.> <Ново лѣто.>. У смислу ИДЕ (интернет адресе[р] тј. URL/URI-(ј)а (уникалног локатора / идентификатора ресурса), то изгледа овако:
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Posveta
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Lica
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Lovchen
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Cetinje
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Badnje_Veche
- http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847_win/gorski_vijenac#Novo_ljeto
1. Критички е-симболи у тексту су мало и велико „јат”. У Unicode представљени су у таблици (Unicode range) Cyrillic (0400-04FF) у подсекцији Historic letters и описани су на следећи начин:
] CYRILLIC CAPITAL LETTER YAT
] CYRILLIC SMALL LETTER YAT2. Изостављени су акценти (дијакритички знаци) у следећим фразама:
]съ па[
]су довіекъ кажуе
] бы очи за брата Уроша!
] сіяо,
]ге нема на свіету!
]са врте се у коло,Ако Ваш браузер не може да покаже правилно „јат”, пробајте Unicode верзију Горског вијенца (<ИДА:http://guskova.ru/~mladich/Njegosh/1847/>). Тамо су и акценти и јати... Ако ни то не ради, напишите ми па ћемо да измислимо нешто друго.
... као прилог бесконачним расправама о латиници и ћирилици у српском (правилније би било „Србском”) језику и писму, ја сам транслитеровао (транскрибовао; латинизовао ...) и ово писмо тако да оригинал Горског вијенца на латиници (UTF-8—Unicode) исто може да се чита. Мислим да би такву латиницу ми Срби требало да користимо а не онај сурогат препун дијакритичких знакова које нико ко не живи на територији бивше Југославије (или не изучава славистику) не уме да прочита и који многи зову „хрватском” латиницом.